Danas, što sam najavila, sledi i drugi intervju sa jednim od nosioca Avonove kampanje “Reci NE nasilju u porodici”, kao i izjava regionalnog PR menadžera kompanije. 

 

„Avon je kompanija utemeljena na principima osnaživanja žena i već duže od 125 godina nastoji da živote žena širom sveta učini boljim i kvalitetnijim. Kroz program Avon Fondacije „Reci Ne Nasilju u porodici“, koji deluje u više od 50 zemalja, želimo da skrenemo pažnju javnosti na rešavanje problema porodičnog nasilja. Kampanja čiji je slogan „Udari mene a ne žene“ predstavlja nastavak naše podrške ženama širom Srbije. Pored sakupljanja sredstava za konkretnu pomoć žrtvama nasilja, naš cilj je edukacija i podizanje svesti o značaju rodne ravnopravnosti i usvajanju pozitivnih modela ponašanja„, rekla je Jelena Malenović, regionalni PR menadžer kompanije Avon.

Tokom kampanje, putem prodaje posebno dizajniranih proizvoda za hrabrost, biće prikupljena sredstva u okviru Avon Fondacije koja će biti donirana u humanitarne svrhe.

 

IĆ: Dugo vremena si proveo u inostranstvu, konkterno u USA. Da li je problem nasilja nad ženama i tamo prisutan na način na koji je prisutan ovde?
MJ: Ćud je ljudska čudnovata rabota. Mislim da su nasilnici ravnomerno raspoređeni svuda na zemaljskoj kugli samo što je, recimo, u Americi društvo bolje organizovano da se čvršće i pravovremenije suprotstavi nasilniku.

IĆ: Dosta putuješ i po Srbiji; da li misliš da postoji razlika između Beograda i Niša u odnosu na manja mesta, kada je u pitanju nasilje nad ženama – da li je više prisutno, ili se manje priča i slično?
MJ: Iskren da budem, ličnih saznanja o nasilju nad ženama skoro da i nemam. Zato i ne mogu da uporedim manje o veće sredine po učestalosti nasilja.

IĆ: Da li si ikada upoznao ili poznaješ nekoga ko je otvoreno nasilan prema ženama? Ako jesi – kakvi su to ljudi kada nisu sa ženama?
MJ: Ne.

IĆ: Da li i ti misliš da je tačno da su Balkanci po prirodi više nasilni prema ženama, ili se radi samo o lošem opravdanju samih nasilnika?
MJ: Od početka kampanje „Udari mene a ne žene“ dobio sam mnogo mejlova. U jednom, neki momak iz Bosne priča kako su on i teča zajedno namestali, potpuno bezuspešno, neke kanale na TV. Onda teča pozvao tetku da je našamara. Na pitanje zašto odgovorio je „Pa vidiš da ne možemo da namestimo kanale„.

Postoji matrica nasilnog rešavanja stvari koje čak nisu problem, gde se na nezgodne situacije reaguje ćutnjom ili ljutnjom. A ljutnja je često na korak od agresije.

IĆ: Akcija je, gotovo od samog početka, dobila i negativne komentare. Da li si ih video i šta misliš o tome što ima ljudi koji i u ovome nalaze nešto loše?
MJ: Kada ljudi, nekog ko je na visokom položaju, već vide kao čoveka koji krade i vara vrlo često polaze od sebe. Osobe koje u našoj kampanji vide nešto loše ili čak otvoren poziv na nasilje, moguće je, u sebi imaju nekog demona koga teško obuzdavaju.
Pogledajte samo koliko ljudi lako planu u saobraćaju. U deliću sekunde od vozača postaju predatori koji psuju, seku kolima „protivnika“ i spremni su palicom da mu naude.
Smatram da taj mali procenat ljudi koji kritikuju kampanju zapravo vidi sebe u nekoj situaciji. U psihologiji, čini mi se, to se zove metoda projekcije.