Posted in Društveni Mediji, Utisak
Novinarska etika
Online zajednicu danas je, uglavnom, uznemirio noćašnji neprijatan događaj koji se na Twitteru desio između novinara Aleksandra Jovanovića i aktiviste i blogera, Nikole Jovanovića. Vest o tome prenela sam na portalu Organ Vlasti, a na blogu iznosim svoj utisak.
fotka preuzeta odavde
Šira slika:
Nikola Jovanović, na Twitteru poznat kao @PeckoPivo nedavno je pokrenuo (meni) vrlo interesantan i potreban blog Urednik, a koji se bavi kritikom (kvazi)novinarstva u Srbiji. Na meti su sva štampanja izdanja – od Blica, Kurira, preko Novosti, Aloa, pa i do online portala B92 i Telegraf.
Povod za neprijatnu situaciju i ozbiljne pretnje koje je Nikola noćas primio od novinara i pomoćnika urednika portala Telegraf Aleksandra Jovanovića, jesu jučerašnja pisanja štampe o maloletnoj devojčici koju je ubio otac sa sve pominjanjem njenog imena i prezimena (?), koja je Nikola kritikovao na pomenutom blogu.
Kritika koja je – po meni – bila sasvim na mestu izazvala je jako proste i uznemirujuće pretnje od strane novinara Aleksandra Jovanovića, koje je kasnije izbrisao sa svog twitter profila, ali koje možete pogledati u objavi na Portalu, kao i širom interneta (koji ništa ne zaboravlja).
Negde sam napisala: od kritike se brani argumentovano ili nemoj uopšte, svakako ne uvredama a pogotovo ne pretnjama. Svedoci smo da nam je novinarstvo srozano do same granice prihvatljivosti i ukusa – kao i sama država. Ipak, to nije i ne sme biti opravdanje za ispade ovakve i slične vrste, kao ni pominjanje pojedinih kako je bio pijan i zbog toga malo preterao. Ovakvo ponašanje niti je novinarsko, a još manje ljudsko; svi smo odgovorni za reči i dela koje pričamo i radimo i sve je podložno kritici. Sa druge strane, čak i kada ta osoba/osobe svoj profesionalizam gradi isključivo na skandalima, vređanjima, – to je ne opravdava i ne umanjuje jedan ovakav ispad.
Nikoli se zamera da je anonimus, radnik banke, bloger a ne novinar i da ne zna kako stvari u novinarskom svetu funkcionišu. Kakve to veze ima sa bilo čim, ponajmanje sa vrlo preciznim i opasnim pretnjama po njega kao ličnost koje je noćas primio? Novinarka Suzana Trninić lepo je na Twitteru napisala:
Novinarstvo mora da bude pretnja, ali – neistini, kriminalu, korupciji.. Na kritike se odgovara argumentima, a ne pretnjama.
Constrictoria
Na društvenoj mreži ne predstavljamo samo sebe, već i firmu/brend za koji radimo. Ovakvim ispadima nanosimo štetu i firmi/brendu i to nepopravljivu.
U konkretnom slučaju, na udaru je Telegraf, koji nije ništa ni bolji, ni gori od drugih portala, ali je od početka bio TwitterFriendly. Telegraf ispašta zato što:
a) pomenutog gospodina ljudi identifikuju sa portalom, pa cene da je to stav i Telegrafa
b) kreiraju loše mišljenje o Telegrafu, jer upošljava bahate i bezobrazne ljude
Već rekoh kod Mahlat, ali ponoviću i ovde:
Nzavisno od profesije, mislim da bi na mrežama trebalo da se ponašamo kao i van njih. Ono što nikad ne bi rekli osobi koju volimo, ne bi trebalo da kažemo ni bilo kome drugom (ni na netu, ni van njega).
Još bih dodala da nam i reputacija (a bogami, i zaposlenje) u ovom veku zavisi i od ponašanja na mreži…
Ivana Ćirković
Upravo tako, @Constrictoria. S jedne strane, pričinjena šteta zaista nije zanemarljiva; sa druge – samo ignorisanje problema od strane tog istog Telegrafa samo pojačava štetu, umesto da se ista sanira – koliko može.
Sandra Kravić, sada Simonović je lepo to rekla u jednom od svojih tekstova:
http://sandrakravitz.com/2012/03/cetiri-pitanja-na-koja-morate-odgovoriti-pre-nego-sto-bilo-sta-napisete-na-internetu/